Tose Proeski

INTERVJU: LILJANA PETROVIC, MENADZERKA TOSE PROESKOG (1) Nakon Toseta, za mene ne postoji muzika Tose nije zeleo profesionalnog vozaca. Niju mu bilo potrebno obezbedjenje. Mozete li zamisliti da je trebalo obezbedjenje coveku koji je djelio toliko ljubavi? Menadzerka Toseta Proeskog, Liljana Petrovic, koja je preziveala tragicnu nesrecu 16.10, kod Nove Gradiske, izolirala se od javnosti i proslih 40 dana je provela u molitvama za dusu Toseta Proeskog. Dok se oporavljala od soka i od velike zagube u svojem apartmanu u Zlokukani, neke medije iz Makedonije i Hrvatske su je optuzivale da se nije prikladno starala za svoga ekskluzivca, da mu se mjesala u njegov privatni zivot, da ga je preopterecivala obavezama, da je ukrala novac iz dogovora o novogodisnjem koncertu u Budvi... Liljana u danima tuge nije odgovorila na nijednu optuzbu i uopste se nije pojavila u javnost, ali je rekla da ce na sva pitanja odgovoriti nakon 40 dnevnog pomena Toseta Proeskog. Ekskluzivno za "Dnevnik" ona otkriva detalje o poslednjom putovanju Toseta Proeskog. Cetrdeset dana javnost trazi istinu o tome sta se je dogodilo to jutro 16. listopada. U medjuvremenu u javnosti se pisalo svasta za razloge nesrece. Vozac Gorgji Georgievski je izjavio da se seca svega, ali da ce o tome govoriti na sudu. On je izjavio da ste vi bili budni u vreme nesrece i malo pre toga ponudili ste mu da ga smenite ako je umoran? -Cetrdeset dana je period u kome se kod svijuh mjesaju razliciti osecaji-neverovanje, bes, lutnja, zalost... Zatim nam ostaje samo bol i tuga... Mozda ni tada nismo sposobni da pravilno sagledamo situaciju... Kada se dogadaju ovakve stvari, ako pogledamo u sebi, deo krivice koje ocjecamo, trudimo se da sto brze prefrlimo nekome drugom. Ja nisam okrivila nikoga. Sa Djoletom smo pricali na poslednju benzinsku pumpu gde smo zastali. On je zastao da stavi benzin i doneo je dve kafe, za mene i za njega. Tose je rekao da nece kafu i produzio je spavati. Pitala sam Djoleta dali je umoran i dali zeli da ga zamenim. Rekao je da nije umoran. Popio je kafu i produziio je voziti. U tom trenutku sam bacila cigaretu, ostavila sam svoju kafu nedopijenu i zatvorila sam prozor da ne bi Tosetu precio. Bilo je malo prostora na sjedalu i bila sam u iskrivljenom polozaju sa glavom ka sjedalu. Produzila sam da spavam. Ocevidci koji su bili na mestu nesrece kazu da ste stalno vikali da izvadu Toseta i da ga spasu, ali da u nijednom trenutku niste pominjali Djoleta. Dali ste u tom trenutku znali da Tose nije ziv? -Probudio me udarac, ali nisam bila svesna sta se desava. Osjetila sam kako se vrtimo u djipu, nakon cega sam pala medju sedalama, a odmah nakon toga osjetila sam jos jedan udarac. Izvukla sam se i osjetila sam bol u rebrima. Ali, kad sam vidjela djip i Tose u lezecu poziciju, zaboravila sam na bol, izletjela sam napolje i otisla sam do njegove strane. Nisam vidjela da je povredjen po tjelu. Ruka mu je bila topla, pa sam pocela vikati. Vidjela sam da je pritisnut limom i pocela sam gurati lim da ga izvadim. Kada sam shvatila da ne mogu, otrcala sam na autoput da zaustavim neki auto i da potrazim pomos. U tom trenutku nisam osjecala nikakvu bol od udarca. Jedino sam zelela izvuci Toseta. Vozila su prolazile velikom brzinom, ali niko nije zastao. Otvorila sam vrata da potrazim Djoleta da dodje da zajedno pomognemo Tosetu. Tada sam shvatila da je on u nesvesti i da mi ne moze pomoci. Neka mi Bog oprosti, ali na Djoleta sam pomislila cak kada su me uneli u vozilo Brze pomoci i kada sam ga ugledala povredjenog i u besvesnom stanju. Doktori u bolnici kazu da nisu mogli da vas smire otkako ste videli kako unose Tosetovo mrtvo telo u kapeli. Stalno ste trazili od Boga da vas uzme zajedno sa Tosom, zato sto se samo njega imali... -U bolnici su mi rekli da sam lako povredjena i da trebam primiti inekciju. Kada su mi dali dve inekcije zamolila sam ih da izadjem da docekam Tosu. Htela sam mu pomoci i da mi kazu koliko je povredjen. Stalno sam ih pitala da mi kazu kada ce ga doneti, a oni su me pitali dali zelim da se nekome javim. Rekla sam da pamtim samo broj moje asistentke i potrazila sam da joj se javim da dodje. Kada su je dobili, cula sam kako kazu da Tose nije preziveao i da smo mi povredjeni. Nisam mogla povjerovati u to i trazila sam da ga vidim. Nakon toga se ne secam sta se dogadjalo, ali sam vidjela puno poznatih lica oko mene koji su dosli nakon nesrece. Zupaniski javni tuzilac Stepan Haramustek na dan nesrece je optuzio vozaca da je zaspao zato sto je bio umoran i da nije bio dovoljno udaljen. Dva dana nakon toga, Andrijana Budimir, Tosina djevojka, u intervjuu za jedne hrvatske novine je potvrdila je da je Tose vozio do granice izmedju Srbij i Hrvatske, a nakon toga zamjenio ga je Djole. -Djole je vozio celo vreme, jos otkako su me uzeli od naplatne rampe "Najs" kraj Nisa. Tada je Djole bio na vozackom mestu, pa vjerujem da je on vozio od Skopja. Tose je bolela noga i celo vreme mu je sjedalo bilo poluspusteno. Nakon prve benziske pumpe spustio ga je do kraja za da moze optegnuti povredjenu nogu. Sto se tice izjava ostalih, ne osjecam potrebu komentirati. Drugovi Djoleta kazu da su se oni postojano nudili da voze Toseta besplatno, ali vi ste uvjek bili protiv njih. Cak je i pre poslednjog putovanja nastala prepirka medju vas i Toseta zato sto niste htjeli da ga Djole vozi. Zasto su vam smetali Djole i drugovi? -Drugovi Djoleta nikada nisu bili nasi drugovi i nisu se druzili sa nama. Neke od tih ljudi sam vidjela dva puta u zivotu, a neke nikad. Nikada ga nisu vozili i nisu ga obezbedjivali i interesuje me zasto su samo dan nakon nesrece davali takve izjave i to u Hrvatsku. Sto se tice Djoleta, on je bio pre svega Tosetov prijatelj a ja se nisam uplitala u Tosetov privatni zivot. U poslednjem periodu puno su se druzili. Protiv Djoleta privatno nisam imala nista protiv, ali mi smo na svako putovanje isli sluzbeno, a prema njemu se nisam mogla postaviti ni sluzbeno ni privatno. Cesto sam bila u neugodnoj situacii, jer je Tose veci deo vremena bio u hotelskoj sobi, a ja sam najcesce bila na delovnim sastancima. Uvjek sam insistirala da Tose odvoji svoje privatne druzbe od sluzbenih. Vi i Tose ste svugdje same putovali. To potvrdjuju svi koji su vas znali, ali niko ne zna zasto. U danima kada je makedonska javnost tugovala zbog smrti svoje megazvjezde postavljali su se hiljadu pitanja, a najcesce je bilo zasto Tose nije imao profesionalnog vozaca i obezbedjenje? -Mi smo najvise voljeli da sami putujemo, zato sto smo to uspesno radili 5 godina. Kao i svaki dugogodisnji vozac, najsigurnije sam se osjecala kad sam vozila ja ili Tose, zato sto je on bio vrlo siguran vozac. Iskustvo sa profesionalnim vozacima nije nam bilo prijatno, zato sto nikad nismo bili dovoljno opusteni. Ti ljudi su bili strani za nas, nismo mogli slobodno pricati pred njih i skoro nikad se nismo osjecali dovolno sigurne da bi zaspali. To je Tosetu smetalo i nije zeleo profesionalne vozace, zato sto su mu ta putovanja izgledala vrlo dugacka. Poslednje pet-sest meseca je trazio da zaposlimo Djoleta i da putuje sa nama. Ja sam se tome protivila. Smatrala sam da ce to smetati njegovom imidju, zato sto komentari njegovih fanova i suradnika nisu bili lepi. Dozivljavali su ga kao njegovo obezbedjenje, ne kao njegovog prijatelja. Ali, Tose nikad nije trpeo naredjenja i poslednja rjec je uvjek bila njegova. Sto se tice obezbedjenja, "Award" mu je to omogucila preko agencije "Panters primus", ali smo ja i Tose smatrali da to nije potrebno i da ce negativno uticati na njegovu karijeru. Nisam vidjela potrebu da Tose ima obezbedjenje. On je bio svacij ljubimac, najvise ljubimac djece. Bio je misionar, covjek koji je djelio ljubav, a bio je vrlo skroman momak. Mozete li zamisliti da je trebalo obezbedjenje coveku koji je djelio toliko ljubavi? Zasto obezbedjenje? Nismo imale probleme sa nikim, ni zakane, ni dugove... Na velikim koncertima je imao regularno profesionalno obezbedjenje, zbog mase obozavatelja. Zasto ste morali putovati nocu? Mogli ste krenuti ujutro ili sa avionom? Spekuliralo se da ste u djebu imali avionske karte za Zagreb, ali da ste u poslednjem trenutku resili da putujete autom... -Tose nije zeleo da putuje avionom. Uvjek kada je put dozvoljavao, on je zeleo putovati automobilom. Ja sam vise zeljela putovati avionom. Vrlo cesto je prihvatao avion ako sam se ja osjecala umorno ili ako mi nije bilo dobro. Zelela sam da i ovaj put idemo avionom i zamolila sam moju asistentku Simonu da rezervira avionske karte. Javila sam joj u ponedeljak ujutru. Otkako je proverila, rekla mi je da u utorak nema avionski let za Zagreb. Jos uvjek ne mogu shvatiti zasto sam ovaj put insistirala na avionu. Tose je kao i svaki umetnik imao bioritam prisposobljen tom tipu posla. Zaspivao je vrlo kasno oko 3-4 ujutru, a budio se oko 12 sata. Noci su mu bile idealne za stvaranje muzike. Svako budjenje u 6 ujutru, kada smo morali putovati avionom, bio mu je velik napor i za njega je to znacilo nespavanje cjelu noc. Isto tako, on nije zeleo da otputuje dan ranije. Zeleo je sto vise da bude kod kuce. Nakon svakog koncerta ili nastupa je zeleo da se spakujemo i odmah da otputujemo kuci. Po njemu, svaki dan vise na putu bez obaveza je znacilo gubljenje njegovog vremena, koje je najcesce zeleo provesti sa svojom familijom. Voleo je da podje uvece, da vozi nekoliko sati, a zatim najcesce oko 3 sati menjali smo se. Zatim je spavao i budio se pred hotela. Dan nakon nesrece, kada je ekipa "Dnevnika" posetila Djoleta u bolnici u Novoj Gradiski, njegove drugove u bolnickoj sobi su nam pokazali vasu "famoznu" torbicu, iz koje je kasnije bilo objavljeno da je ukradjen ugovor o Tosinom novogodisnjem nastupu u Budvi. Kako je moguce da vam nekoliko dana kasnije torbica bude vracena, a ugovor da bude iskoriscen da vas okrive u nekim medijama da ste ukrali novac? -Pre svega, zelim reci da su policija i personal bolnice Nove Gradiske bili vrlo korektni i cinili su sve da nam pomognu. Doktorka Tereza me je odnela u posebnu prostoriju i ostala je samnom i nakon zavrsenja njenog radnog vremena, do mojeg odlaska. Cak je pozvala i advokata, koji je sa mojim saradnicima koji su stigli iz Skoplja nakon nesrece, otisao u policiji uzeo je moje licne stvari i doneo mi ih je u bolnici. Sve stvari su mi pokazali i bili su tamo. Ali, kada sam vidjela Tosine stvari, onesvestila sam se i uneli su me unutra. Moje saradnike i prijatelje odneli su torbe u automobilu sa kime sam se trebala vratiti, a Djoline stvari u njegovu sobu. Greskom, moju torbu su zamenili njegovom u koje je imao dokumente i telefon. Tako se moja torba nasla kod njega, a njegova kod nas. Dva dana nakon sto je Djole dosao u Skoplju, dva od cetvorice njegovih drugova koji su bili u Hrvatsku, doneli su mi torbu. Pitala sam ih gdje je torba bila, rekli su mi da su je uzeli iz bolnicke sobe Djoleta u Skoplju. Nesto mi je bilo sumnjivo. Kada su otisli, otvorila sam torbicu i vidjela sam da je ugovor koji smo potpisali mesec dana ranije, nije bio tu. U situaciju u kojoj sam bila, to mi nije nista znacilo. Ali, zatim je bilo izrezirano najmorbidnije scenarij koji covjek moze uraditi. Zakane i pritisak jos uvjek traju. Izmontirali su scenario od neceg sasvim legalnog. To su bili Tosini novci, benda i za putne troskove. Porez je bio uplacen u Crnoj Gori, tako sto su oni mogli odluciti da novce prefrle bilo gde bez obaveze. Ugovor mi je trebao da mogu otici u banku i da raspredelim novce na njihove smetke. Na zalost, zbog nesrece nismo stigli nigdje. Sa suglasnoscu Tosine familije novce smo vratili u Budvi. Nadam se da ce cjeli slucaj rasvjetliti nadlezne organe, a ja sam vec podnjela krivicnu prijavu. U poslednjem intervjuu, Tose je priznao da je vrlo umoran, ali da je vec usao u masinu i da ne moze izaci. Sta ga je opterecivalo? Ko su te "sjene" koje su ga pratile, na koje se zalio? -Tose je beskonacno volio pjevati i uzivao je u svakom trenutku kada je pjevao. Tesko mu je padalo to sto je morao ici na intervjua i snimanja, a puno ga je nerviralo to sto niko nije imao razumevanje ako je bio bolestan, umoran ili ako ne moze ici. Umoran je bio od postojanog bojkota po celom Balkanu ako se pojavio na jednoj televiziji, a ne na drugoj ili ako je dao intervju u jednim novinama, a ne u drugima. Bio je pod velikom medijskom pritisku. "Sjene" koje su ga pratile bile su lazi sa kojima su medije uvecavale svoje tiraze, a neke ljudi su se trudili da nam onemoguce put. Zato mu je i najomiljenija pjesma bila "Cresa" koju je smatrao autobiografskom. Dali imas cistu savjest sto si ga uvela u tu masineriju? -U masineriju ga nisam uvela ja, nego muzicka masinerija. Ja sam mu bila stit i zato su sve udare bile vise nasocene ka meni, a ne ka njemu. Sve vise mu je bio zao zbog toga i zato je sve vise to isticao. Nakon svega dali ces ostati u Makedoniji? Imas li tu vise neprijatelja, nego prijatelja? -Tose je vrlo volio Makedoniju. Naucio me je da je i ja volim i da je osjecam kao svoju. Zivela sam normalan zivot sa obicnim ljudima. Osjecala sam se kao kod kuce. Mali broj neprijatelja o kome govorite, ja i Tose smo imali i kad smo radili, ali i sad kad Toseta vise nema. Stalno su tu i navikla sam se na njih. Ne razmisljam o buducnosti, ali jedno znam - nakon Toseta za mene nema muzike. Za mene je bio jedan i jedini i to se ostati. INTERVJU: LILJANA PETROVIC, MENADJERKA TOSE PROESKOG (3) Nisam se uplitala u Tosetov privatni zivot Imao je jednu ljubav sa tinejdjerskih dana i cesto se sretao sa njom, posebno kada je bio nezadovoljan, kaze Petrovic Ona, jos uvjek stoi kraj prozora da vidi dali je upaljeno svjetlo u Tosetovoj sobi. Dogadja se da okrene njegov broj da ga pita dali je gladan ili da mu kaze nesto sto ce ga nasmejati. Ne vjeruje da ce se nekad pomiriti sa time da ga vise nema. U poslednjom produzenju ekskluzivnog intervjua za "Dnevnika", Liljana Petrovik govori o Tosetovom privatnom zivotu, o ljubavi, tuzi, radost i o malim stvarima koje su ga cinile sretnim. Sto ga je najvise cinilo sretnim? -Da promovira makedonsko ime. Na promocijama u drugim zemljama nastojali smo da se sluze makedonska jela. Sve makedonske ambasade smo pozivali da ucestvuju u sva dogadjanja vezanih sa njegovom karijerom. Kada je bio sretan, grlio me je toliko jako, da me je nakon toga bolio vrat. Ponekad sam mu sluzila kao boksersku vrecu. Kad bi mu rekla da ce mi jedan dan njegov kung-fu otkinuti glavu, smejao se i govorio da nikad nece to uraditi. Kakve zelje je imao? -Toseta su pravile sretnim male stvari. Nije bio sretan sto ima stan ili kucu. Bio je sretan kada bismo u trgovinu kupili neku sitnicu. Nije patio za luksuzom, cak i kucu nije sredio do kraja. Ispunjavalo ga je kad bi kupio semplove i djelove za njegovo muzicko studio ili gitaru. Voleo je mobilne telefone, najveca strast su mu bile auta, ali ne kao prestiz. Jednostavno je bio zaljubljen u njima. Isto tako i u motorima. Tesko sam se spravljala s njime u tom pogledu. Bio me je strah i nisam zeljela da ih vozi. Ipak, bio je jednostavan i skroman covek, sa velikom ljubavlju u sebi. Tako je bio vaspitavan. Ljubav koju je davao porodici i ono njemu je veca od ljubavi koja se moze skupiti u celoj Makedoniji! Koliko ste bile bliski sa njegovom porodicom? -Tose je razdvojio privatni od profesionalnog zivota. Nikad nije govorio sa mnom o porodici, a ni njima o meni. Mislim da je to bilo pravilno. Njegovu porodicu sam vrlo postovala. To se je primecivalo na svim koncertima i promocijama, gde su bili nasi gosti. Nikad nisam osjetila da se mesaju u moji i profesionalni zivot Tosetov. On je bio momak koji ne voli naredjenja. Ziveo je u porodicu u koju se sve resavalo ljubavlju. Jednom sam mu rekla: "Radi sta hoces, nisi normalan". Toliko se navredio sto mi je trazio da mu se izvinim. Nije voleo da neko podize ton ka njemu. Ako mu malo podizete ton, to je bilo isto kao da ste ga pljusnuli. Kada sam bila nervozna, govorio mi je da mu prenosim negativnu energiju. Jedino je ljubav priznavao, sve ostalo nije bilo istinsko. U kakvom ste odnosu sad sa porodicom Proeski? -Gubitak djeteta se ne moze prezaliti. Ne poznajem coveka koji bi mogao da im nesto kaze. Ja sam u kontaktu sa njegovim zetom Slavenom, njegovom sestrom Dori i sa njegovim ujakom. Ali, mislim da ih treba ostaviti same u tuzi. Ja ne mogu da im ga zamenim. Noc prije sprovoda sam bila u njihovoj kuci, ali nisam izdrzala ni sat, bilo mi je toliko lose, pa sam otisla u hotel. Na devetodnevni pomen isto tako sam bila u njihovoj kuci. Nisam osjetila nikakav otpor, a ne mogu reci da mi je bilo ko od njegove porodice nekad rekao losu rec. A to se nece ni dogoditi. Jeste li bili toliko bliski, da vam moze govoriti i o svoj ljubavnom zivotu? -Koristili smo nocna putovanja da govorimo o vrlo interesantnim temama - o religiji, o bit zivota, o tome sta nas cini sretnim. Prve dve godine smo ziveli u istom stanu i sretala sam se sa svakom njegovom djevojkom, koje je najcesce nazvao prijateljicama. Bila sam svedok situacija koje me nisu cinile sretnom. Oni su me pitale gde je bio, sta je radio. Nisam mogla da se nosim time i dogovorili smo se da svoje prijatelice cuva dalje od mene, a mene od njih. Kada pronadje ljubav svog zivota da mi kaze. I, jeli vam kazao? -Za takvu ljubav, ne. Imao je jednu sa tinejdjerskih dana. Duga veza koja je zbog njegovih obaveza padala u krizu. Cesto se je sretao sa njome, posebno kada je bio nezadovoljan. Kakav je bio vas odnos sa Andrijanom Budimir? -Andrijana se pojavila u Tosetov zivot u 2002 godini. Nakon jedne burne godine, prekinuli su vezu, ali nisam pitala zbog cega. Nakon toga, ona je otisla u Zagreb, pa sam je vidjela jos jednom-dva puta. Iz nekoliko telefonskih razgovora Tosetovih sa njom, shvatila sam da je ona ljuta na mene. Kada se je vratila u Tosetovom zivotu, poznajuci njen bes ka meni, odlucila sam da se ne zblizujem s njome. Bila je deo Tosetovog privatnog zivota. On nijednom mi nije rekao da ima planove s njom i da je ona ljubav njegovog zivota. Govorio je da ce se celosno posvetiti karijeri u Englesku, a zatim ce da razmislja o stvaranje porodice. Ne zelim, a ne bi trebalo ni ona, da gradim imidj i karieru na Tosin racun. Imam pravo sacuvati privatnost i poverenje, a i ona svoju intimnost. Mnogi smatraju da ste bili posesivni sa Tosetom? -Mozda sam bila, jer mu je trebala zastita. Bio je predobar da kaze ne. Ako je trebao da se nekud pojavi to je radio i po cenu svojeg zdravlja. Sve teze su mu padale obaveze, uvjek je trazio moju poddrsku i kada je dobivao, bilo mu je lakse. U poslednje vreme puno sam ga stitela i bila sam posesivna, nisam zelelja da ga iscrpljuju. Niko ga nije shvatao, a on je svima udovoljavao. Trudila sam se da svedem na minimum pritisak ka njemu i da ja preuzmem svu odgovornost. Jeste li morali toliko da putujete, da budete aktivne? -Cudi me sto muzicki novinari ne znaju da od zvezde njegovog kalibra u bivsoj Jugoslaviji, on je imao najmanje koncerata i nastupa. Voleo je karijeru i radio je na tome. Putovale smo na promocije za albume, da snimimo ili da nastapljujemo na humanitarnim akcijama. Zato kazem da medije nisu znali njegovu velicinu. Ovog ljeta je dva mjeseca bio u Krusevu. Bio je i u Izrael, i sretna sam sto mu se njegova zelja ostvarila. Buduci da sam ja bila cetiri puta, svoju kartu sam dala Budimir. Je li se promenio otkad se vratio iz Izraela? -Bio je nezadovoljan sto nisam bila s njime, jer je zeleo da mu odgovorim na mnoga pitanja o toj zemlji. Da, osjetila sam veliku promenu otkad se vratio. Bio je seriozniji i cutljiviji. Stalno me je pitao:"Volis li me?".Pre nego smo posli u Australiju rekao mi je: "Kakav vjerik sam ja ako se bojim aviona? To znaci da se bojim smrti". Tada je bio opusten, mogli smo se saliti i po prvi put mi je rekao: "Lilja savladao sam strah, ne bojim se nicega!". Jeste li se suocili sa njegovom smrcu? -Vrlo cesto gledam kroz prozora jeli mu je upaljeno svjetlo. Desava mi se da okrenem njegov broj da ga pitam jeli gladan ili da mu kazem neku salu. Ne znam dali cu se nekad pomiriti s time da ga nema. Sta mislite kad gledate njegove slike, koje u vasem domu ima posvuda? -Razgovaramo i najcesce mu kazem: "Koja je moja misija, koja je kazna sta sam ostala nakon tebe. Zasto me nisi uzeo, da ne dozivljavam sve ovo?". Ostacete li povezani sa Tosetovim delom nakon njegove smrti? -Necu okrenuti ledja njegovoj porodici. Bicu kraj njih uvjek kada osete potrebu za moju pomoc. Najveca Tosetova zelja je bila da se pojavi njegov engleski album i vjerujem da ce se ostvariti. Ako potraze pomoc, pomoci cu im u pozadini, jer se nikad nisam stavljala u prvi plan. "Fajnal kat" se je odrekla svih prava kada je nova firma preuzela da mu gradi karijeru u Englesku i nije mi zao zbog toga, naprotiv. Sta dalje, sta ce te raditi? -Imam 50 godina, i pre svega zelim se vratiti duhovnosti. Preispitati se i zelim vratiti svu dobrotu koju sam ostavila u pozadini. Ne razmisljam o buducnosti, ona ce sama doci. Znam da cu ostati u Makedoniji, jer tu imam puno prijatelja. Pomogla sam puno ljudi i posveti cu se humanitarnosti